Непал, Хималаји, регион Монт Евереста

Лобуче Ист 6119 м и Нангар Тсанг 5100 м
28.03. - 21.04.2006.

Учесници: Заједно са још 15 планинара из Србије, Хрватске и Македоније, а у организацији Клуба високогораца Србије и Драгана Јаћимовића, учествовала сам у акцији успона на два хималајска врха који се налазе у Непалу у региону Монт Евереста.

Маршута: Београд – Бахреин – Катар – Непал: Катманду – Лукла – Хималаји.

Први дан: 28.03.2006. год. Полазак из Београда авионом за Атину у 9 часова (путовање око 2 сата). У 15 часова лет Атина – Бахреин (око 4 сата). 20,50 часова Бахреин – Доха (Катар) (око 25 минута). 23,35 часова Доха – Катманду. Долазак у Кантамнду око 7 часова ујутру. Сатница је по локалном времену.
Други дан: 29.03.2006. год. Од аеродрома до трговинског дела града и смештај у хотелу THAMEL. Одмор и куповина планинарске опреме.
Трећи дан: 30.03.2006. год. Куповина опреме, одмор и припрема за сутрашњи полазак на Хималаје.
Четврти дан: 31.03.2006. год. У рану зору аутобусом до аеродрума а затим Јети Ерлајнзом, летом чија је дужина око 45 минута до места Лукла  (2800 м), одакле почиње успон на сваки врх у региону Евереста. После краћег одмора у оближњем лоџу, трекинг према Ток Току. Пут углавном води уз реку, покрај кога се налази велики број лоџева.  После ручка у једном лоџу  и првог сусрета са ''хималајском храном'' наставили смо пут према Ток Току (2680 м) где смо стигли око 15 часова и сместили се у једном лоџева покрај водопада.
Пети дан: 01.04.2006. год. Након доручка крећемо из Ток Тока. Пешачење углавном иде горе-доле кањоном реке Дуд Коши. Последња два сата стрми успон према Намче Базару.  У Намче смо стигли око 16 часова и сместили се у добром лоџу Кала Патар. Намче је место на 3440 мнв и највеће је насеље у овом крају – покрајина Соло Кумбу. Постоји велики број продавница планирске опреме и остале робе. Целог тог дана нас је пратило облачно време, а непосредно након доласка у Намче, почела је јача киша и суснежица.
Шести дан: 02.04.2006. год. Око 9 часова кренули смо на аклиматизациони успон – лаганим кораком. Дан леп и сунчан али са најавом послеподневног наоблачења и јаког снега. Предиван поглед на Намче. Лаганим кораком смо дошли, за 2-3 сата хода, до висине од око 3840 м. Први пут смо угледали Ама Даблам, Табоче и у даљини, између облака, Монт Еверест.  Спустили смо се у Намче око 13 часова. Време се погоршало, почео је густ снег а касније и киша. Убече ме тресе грозница, али ујутро све пролази.
Седми дан: 03.04.2006. год. Из Намчеа смо кренули око 8 сати. Стаза као и претходних дана иде горе-доле а завршни успон има око 600 висинских метара пре него што се стигне до манастира Тенгбоче (3840 м). Спуштање до лоџа у Тенгбочеу (око 3700 м).
Осми дан: 04.04.2006.  У 9 часова пешачка тура до Пенгбочеа (3900 м); ручак а затим још 1 сат пешачења до Орша (4080 м). Смештај у шаторима. Од овог тренутка прузима нас наша екипа шерпаса, носача, кувара . Ја се осећам доста добро.
Девети дан: 05.04.2006. год. Из Орша смо кренули око 10 часова. Пут је углавном водио долином реке Дуд Коши. Леп дан; лаган ход без ранчева, пошто су нам од данас ношење ранчева преузели јакови. За око 2-3 сата хода смо пристигли у место Дингбоче (4380 м). Сместили смо се у шаторима. Овде ћемо провести две ноћи. Многи имају проблема са стомаком .
Десети дан: 06.04.2006. год. Из Дингбочеа крећемо на успон на врх Нангар Тсанг (5100 м). За време успона време облачно и магловито, али пред сам излазак на врх – лепо, са лепим погледом на Ама Даблам, Табоче, Чолатске ... Осећала сам се одлично. У повратку са врха почео је снег.
Једанаести дан: 07.04.2006. год. Из Дингбочеа смо кренули према Лобуче селу. Пролазили смо долином поред Табочеа и Чолатсеа, преко Тукле (4600 м) и по први пут јасно видели наш главни циљ на овој експедицији Лобуче Ист. У послеподневним сатима смо стигли у Лобуче село (4950 м) и сместили се у шаторима које су нам наши шерпаси поставили.
Дванаести дан: 08.04.2006. год. У 9 часова смо кренули на аклиматизацију према месту Горак Шеп (5180 м) које се налази на путу према врху Кала Патар и базном кампу Евереста. Постојала је идеја да се иде на Кала Патар, али је због мањка времена и најаве лошег времена, аклиматизациони успон окончан на висини од око 5260 м. Повратак у Лобуче село. Пешачка тура је трајала око 5 сати.
Тринаести дан: 09.04.2006. год. У 9 часова смо кренули према нашем базном кампу на 4820 м. Стигли смо након 2 сата хода. Време лепо. Фантастичан поглед на северну страну Табочеа и Чолатсеа. Ноћење, прилично је хладно.
Четрнаести дан: 10.04.2006. год. Полазак према висинском кампу Ц1 (5150 м). Камп је смештен испод велике крушљиве стене, покрај омањег језера и има предивни поглед на Ама Даблам. Један планинар подлеже висини и враћа се на 4380м у Дингбоче. Те ноћи смо требали кренути на завршни успон али је дошло до одлагања због лошег времена.
Петнаести дан: 11.04.2006. год. Леп дан. Припреме за завршни успон.  Први пут осећам и ја губитак апетита.
Шеснаести дан: 12.04.2006. год. Устајање у 1 сат након поноћи. Полазак на успон у 2 сата.  Са чеоним лампама по мраку и испрва сувом терену. Већ од негде 5250 м све време по снегу и леду. Време лепо. Од стране шерпаса пењача је постављено око 500 м фиксног ужета уз које смо све време жимарили. Ледене степенице. Фантастично свитање без ветра, успон јако леп, ред трекинга, ред клајминга. Од 15 планинара који су кренули на завршни успон, нас 12 је изашло на врх Лобуче Ист (6119 м), по предивном дану са фантастичним погледом на Монт Еверест (само 15 км удаљен), Нупсе, Пумори, Ама Даблам, Табоче, Чолатсе ... На врх смо изашли у 10.00 часова. Получасовно заджавање на врху а онда повратак према кампу, углавном абзајлом на осмицу. Долазак у камп око 13 часова. Одмор и ноћење.
Седамнаести дан: 13.04.2006. год. Паковање опреме а након тога силазак преко Тукле до Оршоа. Осећам се лоше, мучнина. Спавање у лоџу. Мања прослава.
Осамнаести дан: 14.04.2006. год. Опроштај са нашим шерпасима. Тешка тура по лепом времену од Оршоа, преко Пенгбочеа, Тенгбочеа, обилазак манастира Тенгбоче, силазак до реке, па онда у Намче Базар где смо стигли у 18 часова. Увече журка у PARADISE лоџу. Јако весела атмосфера.
Деветнаести дан: 15.04.2006. год. После ручка одлазак из Намчеа; те након 3 сата пешачења долазак до једног од лоџева у месту Пакдинг (2600 м) покрај реке Дуд Коши. Смештај и ноћење.
Двадесети дан: 16.04.2006. год. Трекинг према Лукли  - неколико сати хода а онда смештај у лоџу крај аеродрома.
Двадесет први дан: 17.04.2006. год. У преподневним сатима Јети Ерлајнозом лет до Катмандуа. Смештај у хотелу и одмор.
Двадесет други дан: 18.04.2006. год. Одмор у Катмандуу уз обилну исхрану.
Двадесет трећи дан:19.04.2006. год. Обилазак ''Храма мајмуна'' и старог дела градa, припрема за сутрашње путовање.
Двадесет четврти дан: 20.04.2006. год. Рано ујутро, уз пратњу полиције и војске, транспорт до аеродрома. Авион за Доху је каснио 2 сата, тако да смо у Катару изгубили везу за Атину, те смо морали остати још један дан у Дохи. Смештај у хотелу Гранд Риџенси.
Двадесет пети дан: 21.04.2006. год. У 12,30 часова путовање од Дохе до Атине. Неколико сати на атинском аеродруму, а онда авионом ЈАТ-а у 21,40  часова, лет за Београд.  Долазак у Београд у 22,20 часова по локалном времену.

 

Извештај написала: Славица Ћосић