Maja Jezerce - Albanija
avgust 2006
Vrh Maja jezerce, sa svojih 2694 metara, jeste najviši vrh Prokletija. Lokalitet Grbaje omogućava, zaista, da se upoznaju Prokletije i njihovi vrhovi koji su u Crnoj Gori, međutim, ostaje čitavo prostranstvo visokih vrhova, koji se nalaze u susednoj Albaniji i koji su posebno atraktivni, ali i ređe posećeni. Tamo je Maja jezerce, ili Jezerski vrh.
Predeo proklet i uklet, sa lednicima koji večito ostaju i svojim prostranstvom, kao onaj ka vrhu Jezerce, nemaju premca u okruženju. Ako tu ni u avgustu nećete sresti guštera, sresti ćete biljne vrste koje ne poznajete, jer je ovde njihova endemičnost valjda normalna. Tu je čitav niz ledničkih jezera, visoko u vrhovima, a ta jezera mogu i da privremeno nestanu, zavisno od količine snega i karaktera leta. No lednik iznad njih, sakrivenu dolini na putu za Maja jezerce, ostaje večito.
Nigde kao ovde iz drugog pravca ne možete tako lako prepoznati ni poznate vrhove, jer dobiju drugi oblik i utope se u tepih sličnih vrhova. Ulaskom u albanske Prokletije vidite da je tamo njihovo čitavo nepregledno prostranstvo. Uvek vidite neke nove vence, izjedene stene, te tako svuda naokolo, bez kraja i logike. Takve su Prokletije.
Čini se ipak da vrh Maja Rosit i njegovo okruženje, kao i još neki vrhovi sa crnogorskih Prokletija, stvaraju utisak visokih no i za sposobne planinare dosta lako prohodnih strmina, ali ako idete ka vrhu Jezerce i gledate okolne vrhove, shvatite i nešto sasvim drugo. Tamo tek postoji mnoštvo stena koje se ne daju lako popeti, a stenovitom moru vrhova nema kraja.
Avgusta 2006. organizovano smo posetili Prokletije, sa glavnom namerom da penjemo Maja jezerce.
Staza je bez posebnih tehničkih poteškoća, a to u pravilu ne predstavlja ni lednik dugačak više od kilometra. No završni uspon sa grebena je nešto drugo, ako je sneg u većim ostacima ovde i nije moguće izaći bez cepina i dereza, što nama ovaj put nije trebalo, ali nam je trebao oprez u procepu i na lako pokretnom materijalu sipara, koji onemogućava normalno penjanje.
Povratak preko jezera, njih čak šest, bio je sa osećajem da je pred nama još pola dana i da ćemo do noći imati više sati za odmor u kampu. Jezera su praktično na dva nivoa, s tim što drugi nivo predstavaju dva jezera, koja su i najlepša.
Predeo proklet i uklet, sa lednicima koji večito ostaju i svojim prostranstvom, kao onaj ka vrhu Jezerce, nemaju premca u okruženju. Ako tu ni u avgustu nećete sresti guštera, sresti ćete biljne vrste koje ne poznajete, jer je ovde njihova endemičnost valjda normalna. Tu je čitav niz ledničkih jezera, visoko u vrhovima, a ta jezera mogu i da privremeno nestanu, zavisno od količine snega i karaktera leta. No lednik iznad njih, sakrivenu dolini na putu za Maja jezerce, ostaje večito.
Nigde kao ovde iz drugog pravca ne možete tako lako prepoznati ni poznate vrhove, jer dobiju drugi oblik i utope se u tepih sličnih vrhova. Ulaskom u albanske Prokletije vidite da je tamo njihovo čitavo nepregledno prostranstvo. Uvek vidite neke nove vence, izjedene stene, te tako svuda naokolo, bez kraja i logike. Takve su Prokletije.
Čini se ipak da vrh Maja Rosit i njegovo okruženje, kao i još neki vrhovi sa crnogorskih Prokletija, stvaraju utisak visokih no i za sposobne planinare dosta lako prohodnih strmina, ali ako idete ka vrhu Jezerce i gledate okolne vrhove, shvatite i nešto sasvim drugo. Tamo tek postoji mnoštvo stena koje se ne daju lako popeti, a stenovitom moru vrhova nema kraja.
Avgusta 2006. organizovano smo posetili Prokletije, sa glavnom namerom da penjemo Maja jezerce.
Staza je bez posebnih tehničkih poteškoća, a to u pravilu ne predstavlja ni lednik dugačak više od kilometra. No završni uspon sa grebena je nešto drugo, ako je sneg u većim ostacima ovde i nije moguće izaći bez cepina i dereza, što nama ovaj put nije trebalo, ali nam je trebao oprez u procepu i na lako pokretnom materijalu sipara, koji onemogućava normalno penjanje.
Povratak preko jezera, njih čak šest, bio je sa osećajem da je pred nama još pola dana i da ćemo do noći imati više sati za odmor u kampu. Jezera su praktično na dva nivoa, s tim što drugi nivo predstavaju dva jezera, koja su i najlepša.
Tomica Delibasic (www.tomica-planinom.com)
