Šarplanina, Makedonija, Ljuboten (2499m)
"Sećanje na Zvonka Blažinu"
17-20. mart 2006. godine
Šarplanina se prostire od Lepenca na istoku do Albanske granice na zapadu , od izvora Vardara na jugu do Prizrenske Bistrice na severu. Zauzima ukupnu površinu od 1600 kvadratnih kilometara. . Mnogobrojna jezera, izvori, pašnjaci, vrhovi, proplanci, životinje i edemično bilje čine ovu planinu privlačnom za planinare i mnogobrojne ljubitelje prirode . Šara je i letnja i zimska lepotica . Popova Šapka, sa dve žičare i šest ski liftova , najveći je skijaški centar u Makedoniji . Najviši vrh je Titov vrh (2747m) , koji je glavna meta mnogobrojnih planinara u maju mesecu. Najviši vrhovi Šare nalaze se na granici Srbije i Makedonije . Ljuboten je jedini vrh u masivu koji podseća na Alpske vrhove.
Planinari Beograda , zajedno sa planinarima Srbije, u organizaciji PD ''Pobeda'' , izvršili su zimski uspon na Ljuboten (2499m) u periodu 17-20 aprila . Ovim usponom planinari su se sećali Zvonka Blažine , legende Srpskog alpinizma , vrsnog planinara i učitelja mnogih planinarskih generacija. Akcija je izvedena pod pokroviteljstvom Skupštine grada i Sekretarijata za sport i omladinu, a sve u okviru priprema Beogradskih juniora za uspon na najviši vrh zapadne Evrope – Mon Blan.
Iz Beograda smo krenuli u petak u 17h, po kišovitom i snežnom vremenu . Jedan autobus i jedan minibus približavali su se Makedonskoj granici . Sumorno vreme uticalo je na raspoloženje grupe . Ali, kretali smo se dalje. Jutarnja pauza i osveženje u Tetovu su bili upravo ono što nam je nedostajalo . Sa domaćinima , planinarima PK ''Ljuboten'' , nastavljamo ka Starom Selu (900 m ), zadnjoj stanici za naša prevozna sredstva . Odatle krećemo peške, na uspon . Ogromna kolona planinara kreće se makadamskim putem, koji se na kraju pretvara u stazu i približava planinarskom domu . U prvim fazama uspona nije bilo snega. Međutim, kako smo povećavali visinu, sneg je bio sve dublji . Zatrpani bungalovi pored doma jasno su nam govorili o dubini snežnog prekrivača. Srećom, sve do doma staza je bila proprćena, i uspon od nekoliko časova savladali smo bez ikakvih poteškoća.
Smestili smo se u domu, gde su domaćini pokazali zaista veliku gostoljubivost. Dvadesetak planinara iz naše grupe spavalo je u šatorima pored doma. Ostali su se smestili u 23 ležaja, bez ikakvih problema, i tu je do izražaja došao izvanredno vedar duh naših planinara . Večerali smo uz svetlost sveća, na smenu, i rano otišli na odmor i spavanje.
Osvanuo je sunčan i vedar dan , izvanredan za planinarenje . Upornost je nagrađena . Planinari iz Skoplja su prethodnog dana izašli na vrh. Vidljivom stazom započinjemo uspon tačno u šest časova. Duga kolona vijuga ka vrhu . Krećemo se u grupama od po deset planinara, kako bismo umanjili rizik koji donosi topljenje dubokog snega, koji nam škripuće pod nogama. Stavljamo dereze, pravimo kraće pauze, i nastavljamo dalje , na temperaturi koja ne prelazi 10 stepeni Celzijusa.
Za dva sata izašli smo na glavni greben, koji nas podseća na čuveni monblanski greben . Ponovo smo imali sreće – vetar na grebenu nije bio ni izbliza onoliko jak koliko smo očekivali . Jutarnje sunce nas je grejalo, ali takođe donosilo opasnost od opekotina, usled velike refleksije od snežnog prekrivača. Vidljivost je bila izvanredna – pogled je bio veličanstven nakon što smo izašli iznad oblaka . Uživanju je doprinosila i veoma kompaktna grupa, sastavljena od dobro pripremljenih planinara. Nakon nešto više od tri sata uspona, izašli smo na vrh . Ljuboten je visok koliko i najviši vrh Poljske.
Plato Ljubotena jedva je primio sve planinare na sebe . Na vrhu se našlo 62 planinara. Nekako uspevamo da se pribijemo jedni uz druge kako bismo napravili što bolje fotografije . Zaviorila se i zastava Slovenije, koju su na vrh izneli naši prijatelji iz Novog Mesta. Nakon kraće pauze i uživanja na vrhu, vraćamo se istom stazom u dom . Ljubazni domaćini još jednom su nas iznenadili toplom čorbom i čajem, koji je veoma prijao nakon uspona . Obistinila se ona stara: ako ''čeljad nije besna – ni kuća nije tesna'' . Ponovo tovarimo rančeve na leđa i krećemo na lagan spust ka Starom Selu . Dole se lagano presvlačimo, razmenjujemo utiske i smeštamo u autobuse . Ne znamo za umor.
Uz kraće zadržavanje u Tetovu , rastajemo se od naših starih poznanika iz Makedonije. Hvala im na gostoprimstvu i druženju. Hvala i grupi, koja je bila više nego izvanredna . Prva priprema za Mon Blan protekla je perfektno, nadamo se da će i ostale pratiti takav trend. Vidimo se ponovo, na planini.
Planinari Beograda , zajedno sa planinarima Srbije, u organizaciji PD ''Pobeda'' , izvršili su zimski uspon na Ljuboten (2499m) u periodu 17-20 aprila . Ovim usponom planinari su se sećali Zvonka Blažine , legende Srpskog alpinizma , vrsnog planinara i učitelja mnogih planinarskih generacija. Akcija je izvedena pod pokroviteljstvom Skupštine grada i Sekretarijata za sport i omladinu, a sve u okviru priprema Beogradskih juniora za uspon na najviši vrh zapadne Evrope – Mon Blan.
Iz Beograda smo krenuli u petak u 17h, po kišovitom i snežnom vremenu . Jedan autobus i jedan minibus približavali su se Makedonskoj granici . Sumorno vreme uticalo je na raspoloženje grupe . Ali, kretali smo se dalje. Jutarnja pauza i osveženje u Tetovu su bili upravo ono što nam je nedostajalo . Sa domaćinima , planinarima PK ''Ljuboten'' , nastavljamo ka Starom Selu (900 m ), zadnjoj stanici za naša prevozna sredstva . Odatle krećemo peške, na uspon . Ogromna kolona planinara kreće se makadamskim putem, koji se na kraju pretvara u stazu i približava planinarskom domu . U prvim fazama uspona nije bilo snega. Međutim, kako smo povećavali visinu, sneg je bio sve dublji . Zatrpani bungalovi pored doma jasno su nam govorili o dubini snežnog prekrivača. Srećom, sve do doma staza je bila proprćena, i uspon od nekoliko časova savladali smo bez ikakvih poteškoća.
Smestili smo se u domu, gde su domaćini pokazali zaista veliku gostoljubivost. Dvadesetak planinara iz naše grupe spavalo je u šatorima pored doma. Ostali su se smestili u 23 ležaja, bez ikakvih problema, i tu je do izražaja došao izvanredno vedar duh naših planinara . Večerali smo uz svetlost sveća, na smenu, i rano otišli na odmor i spavanje.
Osvanuo je sunčan i vedar dan , izvanredan za planinarenje . Upornost je nagrađena . Planinari iz Skoplja su prethodnog dana izašli na vrh. Vidljivom stazom započinjemo uspon tačno u šest časova. Duga kolona vijuga ka vrhu . Krećemo se u grupama od po deset planinara, kako bismo umanjili rizik koji donosi topljenje dubokog snega, koji nam škripuće pod nogama. Stavljamo dereze, pravimo kraće pauze, i nastavljamo dalje , na temperaturi koja ne prelazi 10 stepeni Celzijusa.
Za dva sata izašli smo na glavni greben, koji nas podseća na čuveni monblanski greben . Ponovo smo imali sreće – vetar na grebenu nije bio ni izbliza onoliko jak koliko smo očekivali . Jutarnje sunce nas je grejalo, ali takođe donosilo opasnost od opekotina, usled velike refleksije od snežnog prekrivača. Vidljivost je bila izvanredna – pogled je bio veličanstven nakon što smo izašli iznad oblaka . Uživanju je doprinosila i veoma kompaktna grupa, sastavljena od dobro pripremljenih planinara. Nakon nešto više od tri sata uspona, izašli smo na vrh . Ljuboten je visok koliko i najviši vrh Poljske.
Plato Ljubotena jedva je primio sve planinare na sebe . Na vrhu se našlo 62 planinara. Nekako uspevamo da se pribijemo jedni uz druge kako bismo napravili što bolje fotografije . Zaviorila se i zastava Slovenije, koju su na vrh izneli naši prijatelji iz Novog Mesta. Nakon kraće pauze i uživanja na vrhu, vraćamo se istom stazom u dom . Ljubazni domaćini još jednom su nas iznenadili toplom čorbom i čajem, koji je veoma prijao nakon uspona . Obistinila se ona stara: ako ''čeljad nije besna – ni kuća nije tesna'' . Ponovo tovarimo rančeve na leđa i krećemo na lagan spust ka Starom Selu . Dole se lagano presvlačimo, razmenjujemo utiske i smeštamo u autobuse . Ne znamo za umor.
Uz kraće zadržavanje u Tetovu , rastajemo se od naših starih poznanika iz Makedonije. Hvala im na gostoprimstvu i druženju. Hvala i grupi, koja je bila više nego izvanredna . Prva priprema za Mon Blan protekla je perfektno, nadamo se da će i ostale pratiti takav trend. Vidimo se ponovo, na planini.
