1. ЗРЕЊАНИНСКA ЕКСПЕДИЦИЈA АРАРАТ 2007.

Железничко планинарско смучарско друштво “Зрењанин” је планинарском експедицијом од 27.07. до 11.08.2007. на  АРАРАТ (Buyuk Agri Dagi) 5137 м.н.в  остварило два циља : масовни успон зрењанинаца на врх виши од 5000 м. и  прослава јубилеја 80 година организованог планинарења у данашњем Зрењанину. Попов Љуба и Рацић Драгољуб гледајући фото и видео материјал које је Матић Душан донео са експедиција широм света , су донели план да организују 1. зрењанинску експедицију. Душан Матић (вођа успона) је позвао Матковић Владислава  из ПД “Победа” Београд да би омасовили и дигли експедицију на ниво Србије. А почело је овако :
27. јула 2007. око 16:00 часова са Трг Слободе у Зрењанину , минибусом (26 места) на експедицију  кренуло је 13 планинара : Рацић Драгољуб, Јанковић Димитрије, Попов Љуба, Русовац Марија, Русовац Драган, Поноћко Милојка, Завођа Милан, Јуванин Душан, Матић Светлана , Матић Душан ,  Пећанац Славко , Микалачки Ђорђе и Бошњак Небојша . А из Београда око 18:30 поред Храма Светог Саве придружили су нам се остали планинари из Београда , Србије и БиХ.(57 планинара) . Путовање (око 25 сати) до Истанбула је за многе било напорно , али кад им је речено да то није ништа у односу на оно шта их чека на планини “лакнуло” им  је.
29. јула “крстарили” смо бродом (линијски превоз) по Босфору, прелазећи час из Европе у Азију а час обрнуто. На последњој станици на азијском делу време (око 2 сата) до повратка смо искористили за : разгледање тврђаве , купање у Босфору и ручање. Ка планинском масиву Качкар смо кренули око 18:00 часова.
30. јула око 13:00 часова стигли смо до манастира Сумела , после обиласка манастира кренули смо ка месту Ајдер ~1400 м.нв , где смо преноћили у хостелу.
31. јула око 07:00 кренули смо комби возилима ка месту око 2100 м.н.в одакле ћемо поћи у освајање врхова Качкара. Поред “Црног” језера на висини ~2750 м.н.в смо поставили шаторе. После одмора пошли смо на аклиматизациони успон на превој ~3200 м.н.в. Већа група планинара (из минибуса : Рацић Д., Русовац М., Русовац Д., Завођа М., Поноћко М., Пећанац С. Петковић В.) је наставила је ка безименом (нема га на карти) врху 3402 м.н.в . Београђани (победаши) су  тај врх назвали Врх Победе (Victoria pick) , а ми који који нисмо Београђани и чланови ПД “Победа” врх деспота Стефана Лазаревића. Већини планинара ове висине од 3200 и 3402  су биле максимум. Преноћили смо поред “Црног” језера (ледничког порекла). Врх  Качкар Даг (Kackar Dagi) 3932 м.н.в нисмо освојили, јер нам је био потребан још 1 дан , а били смо везани за термине одређене за успон на Арарат.
01. август , 07:00 часова је било време поласка на кондициону туру (са пуном опремом) 12-15 км до Ајдера преко Кавруна и још једном смо били на висини око 3000 м.н.в. После одмора у Ајдеру око 16:00 часова наставили смо пут ка Догубајазиту . Док смо се возили магистралом поред Црног мора , једну паузу од 30 минута смо искористили да се окупамо у Црном мору. Дефект (пуцање) на ваздушном јастуку код другог аутобуса , појачало је нервозу , али сналажљиви возачи су оспособили аутобус и пут смо наставили спорије. Дуго (700 км) ноћно путовање нас је све још више изморило.
02. август , први визуелни контакт са Араратом (призор је неописив) био је око 07:30. У Догубајазиту смо се сместили у хотелу, а слободно време смо искористили да обиђемо град и да се снабдемо са намерницама за успон на Арарат.
03. август , око 06:00 домаћини (водичи) дошли су са два камиона да превезу 53 планинара до места изнад села Еликоју око 2200 м.н.в (подножје Арарата). Мале ранчеве носимо са собом а велике остављамо да нам их на мулама  донесу до базног кампа на ~3350 м.н.в. (Русовац Драган је све сам понео до базног кампа) . Негде око пола пута почела је да пада киша (25 минута) После постављања шатора и куповине воде (за пиће и прање) слободно време смо искористили да се добро одморимо. У базном кампу се могла  купити готова храна и пиће али је за многе то било скупо (на пр. лименка пива 7 лира око 5 € ).
04. август , на аклиматизациони успон до висинског кампа “Ледени” камп на 4150 м.н.в смо кренули у 08:00 часова. Због лошег времена (киша , снег, лед) скратили смо боравак у висинском кампу , па смо се вратили у базни камп да би се одмарали. Матић Светлана се пожалила да јој је лоше и да је боли глава (то је један од знакова висинске болести)
05. август , време се побољшало , расклопили смо шаторе и кренули ка “Леденом” кампу око 07:00 , опет смо користили муле за пренос ствари а Русовац је опет тврдоглав и сам је носио своје ствари. Светлани је данас било боље. Након склапања шатора у висинском логору слободно време смо искористили за одмарање, а у 18:00 часова смо имали договор око успона на Арарат.
06. августа , у 02:00 смо (51 планинар) кренули на успон , око 07:00 часова смо стигли до места где смо морали да поставимо дерезе на обућу. Лоши временски услови (ветар, магла и хладноћа) су нас пратили до самог врха и кварили су угођај . 4 планинара су због висинске болести на ~5000 м.н.в спроведени до кампа на 4150 м.н.в. . АРАРАТ (BUYUK AGRI DAGI) 5131 м.н.в смо (47 планинара) освојили око 08:15 часова. После честитки , сликања , телефонирања (има сигнала) , због магле кренули смо  назад у “Ледени” камп. У кампу нас је чекало изненађење јер су неки (странци) покушали да опљачкају наш камп, срећом у камп су остала 2 наша планинара (која нису могла да иду на успон) и спречила пљачку. Након паковања опреме  кренули смо ка базном кампу . У базном кампу нас је чекала добродошлица , јер се спремала јагњетина (овчетина) а и пристигло је пиво и кока кола из Догубајазита или Еликоју. Прослава је трајала до касно ...
07. августа , повратак у Догубајазит нам је тешко пао јер смо са чежњом гледали на врх Арарата који је био осунчан , а поглед са њега би био неописив (други пут ће бити боље). После смештаја у хотелу , домаћини (водичи) су нас повели на разгледање Исакпашиног сараја , а увече у хотелу је приређена свечана вечара .
08. августа , после растанка са групом (43) која је наставила боравак у Турској , нас 27 планинара је минибусом од 26 места кренула ка Истанбулу у 08:30 часова. Вођење по путевима (око 1700 км) кроз Турску и пролазак кроз Истанбул до хостела је био прави изазов за Рацић Дргољуба (јер је први пут у турској).
09. август , у Истанбул смо стигли око 13:00 часова .Слободно веме смо искористили за обилазак Исанбула , неки су се купали на Мраморном мору а неки планинари су и ову ноћ у Истамболу искористили за прославу успона на Арарат.
10. август , вођење за Рацић Драгољуба до Србије је сад било лакше : атопутем до Турско – Бугарске границе, аутопутем кроз Бугарску ... али проблем је настао кад је требало проћи уским уличицама Истамбула са аутобусом , међутим ту су искусни возачи “Ласте” Паја и Пера.
11. август , сви планинари су се без проблема , али са пуно утисака , стигли у Зрењанин око 05:00 часова

подносилац извештаја
организатор и заменик водича на успону
Рацић Драгољуб Раца