Ускршњи успон на Олимп 2008.

План акције: боравак на ривијери Егејског Мора под Олимпом и језера Керкини , освајање највиших врхова Олимпа у зимским условима : Митикас 2918 м.н.в, Скале 2866 м.н.в , Сколио 2911 м.н.в и освајање још једног врха преко ~ 2200 м.н.в , сплаварење , обилазак пећине Аристракис и обилазак Манастира Тимиос Продромос из XIII века у Грчкој.

А почело је овако :

27.04. у 19:00 часова са Житног трга у Зрењанину , кренула је група од 31 планинара ( Рацић Драгољуб, Михајловић Милица, породица Матић: Душко, Светлана, Анђелина и Љиљана, Русовац Марија и Драган, породица Николић: Гордана, Катарина и Марина, Богуновић Милица, Стојин Снежана, Радиновић Биљана, Стевановић Слађан и Иван, Чипак Ержебет, Поноћко Милојка, Шкорић Софија, Чекрџин Сенка, Чича Владимир, Балабан Жељко, Његовић Дрндак Јован, Бартоловић Душан, Панчић Иван и Марија, Завођа Милан, Вуков Вања, Миок Кристијан, Јукић Гордана, Вукобратовић Дејан ) да освоји планину богова Олимп (2918 м.н.в) у зимским условима.
Путовање је прошло без већих проблема , тако да смо у јутарњим часовима стигли на одредиште Олимпик Бич (летовалиште на Егејском мору у подножју Олимпа), и сместили се у апартманима. Неколико дана пред полазак сазнали смо да планинарски дом А на Олимпу неће радити, тако да је донета одлука да се врхови Олимпа освоје у једном дану, што је мало теже, али ...

29.04. око 05:00 часова кренули смо аутобусом до паркиралишта Приониа (1100 м.н.в) на Олимпу, то је била полазишна тачка приликом освајања. На успону број планинара је био мањи за 12 , јер су (Матић : Светлана, Анђелина и Љиљана, Николић : Гордана, Катарина и Марина, Панчић Иван и Марија, Стевановић Слађан и Иван, Балабан Жељко) решили да остану у Олимпик Бичу, а Бартоловић Душко је одлучио да остане на Прионији (1100 м.н.в).
До планинарског дома А на 2100 м.н.в су после нешто више од 3,5 часа хода стигло 19 планинара. Код планинарског дома су били планинари из Немачке, који нису знали пут до врха, па су замолили да нам се придруже , тако да је ова експедиција имала међународни карактер.
После паузе од 60 минута, даље је наставило 16 наших планинара, одаустали су (Михајловић Милица, Чипак Ержебет, Шкорић Софија). Нико пре нас даље није ишао тако да смо морали да пртимо стазу.
Пут ка врху је био веома тежак јер се на појединим местима упадало у снег до бутина. Пролазили смо веома стрмим и опасним путем. Тутњава лавине (незнам дали смо ми били узрок њеног покретања) неке је мало обесхрабила . Кад смо били на висини ~ 2600 м. почело је да се нагло скупљају облаци, што је један од знакова погоршавања времена.
Донешена је одлука да се прекине даљи успон (успоставило се да је била исправна) јер нас је приликом силаска пратила ситна киша. Киша на висини се претвара у поледицу а лед на стрмим површинама је веома опасан. Вредно је још напоменути да су се 3 особе планинарски крстили, јер су прешли висину 2500 м. Кад смо се вратили у апартмане у Олимпик Бичу, прославили смо успон.

30.04. око 07:00 часова аутобусом смо кренули ка следећем одредишту Ставрос (место на Егејском мору на полуоству Халикидики) где треба 2 ноћи да ноћимо. После смештаја у хотелу , наставили смо пут ка граду Серрес где смо у 12:00 часова имали пријем у градској кући, дочекао нас је заменик градоначелника јер је овај био на путу. Уз размену поклона и давања изјава за 4 ТВ канала растали смо се са челницима те општине.
Обилазак женског Манастира Тимиос Продромос подигнутог 1270 године све нас је одушевио, поготово кад смо сазнали историјат. Да лепо кратко траје све нас је растужило, али сат времена касније још једна лепота нас је опчинила, а то је пећина Аристратис, коју је природа миленијумима градила. Треба обићи Манастир и Пећину , јер немам речи да вам то све опишем. Убрзо смо направили паузу да би све предходно крунисали добрим колективним ручком у оближњем ресторану. Повратак у Ставрос и ноћни провод остављам на вама да замишљате како нам је било.

01.05. међународни празник рада слави се и у Грчкој. Око 08:00 часова аутобусом смо кренули до пристаништа места и језера Керкини , да би смо крстарили око 1,5 часа по језеру и обишли колоније разних птица . Мало смо разочарани што нисмо дошли на језеро кад Фламингоси и Биволи на њему царују. Иначе језеро је направљено вештачки и порибљено, а од тада постало је свратиште за милионе птица . Ниво језера варира и до 10 метара, у зависности од .... Једна од главних атракција је требало да буде рафтиг (сплаварење планинским рекама), али је била изостављена , због стабала која су пала у реку и представљала су опасност. Празник је био разлог што она нису уклоњена.
Мало разочарани вратили смо се у Ставрос и опет вама остављам да размишљате какав је био ноћни провод.

02.05. После бурне ноћи , било је мало је планинара који су хтели да да устану у 07:00 часова и да планинаре по брдима у околини Ставроса. Истински љубитељи планине : Рацић Драгољуб, Русовац Марија и Драган су освајали врхове брда (~ 500 м.н.в) у околини Ставроса.
Најгори тренутак настаје кад се треба спремити за повратак. После ручка смо одлучили да поподе непланирано проведемо у обиласку Солуна, што је многе одушевило због шопинга.
На пут ка Србији смо кренули у 19:00 часова, путовање је текло по плану све до македонско-српске границе, где су настали проблеми: прво су нас македонски цариници ко највеће криминалце прегледали (скенирали аутобус и претурали по пртљагу без нашег присуства) а друго у аутобусу нам се покварило грејање , тако да смо се целим путем смрзавали.
На крају вредно је споменути возача Бориса који је добро одрадио вожњу али ...

03.05. у јутарњим часовима смо стигли на Житни трг у Зрењанину.

Вођа пута и организатор акције: Рацић Драгољуб