Durmitor
28.04. - 03.05. 2005.
U organizaciji PD "Radnički" iz Beograda, put Crne Gore smo krenuli
28.04.2005.u 21h.
29.04. u ranim jutarnjim časovima stižemo na Žabljak, s rančevima nastavljamo do Lokvica (1780 mnv). Dočekuje nas jak vetar, koji prilično ometa u podizanju kampa. Na Lokvicama je kampovalo preko 50 planinara. Bili su tu planinari iz Beograda, Pančeva, Vrsca, Čačka, Kraljeva, Velike Plane, Niša….. kao i članovi PD "Zmaj"‚ iz Zvečana, tri člana PD "Komovi" iz Podgorice i dva člana PD "Bjelasnica" Sarajevo. Popodne smo izveli uspon na Čvorov bogaz. Iako je zima kalendarski davno prošla, zbog velike količine snega svi usponi su se odvijali u zimskim uslovima.
30.04. Krenuli smo u ranim jutarnjim satima ka Terzinom bogazu dok je sneg još tvrd i zaleđen. Vreme promjenjivo oblačno i vetrovito. Staza vodi zapadnom padinom masiva Međedi preko Bavana prema sedlu Velika previja (2145 mnv). Odatle, istočnim grebenom do vrha Terzin bogaz 2303 mnv. Uspon je trajao oko 2 sata, po težini umereno naporan sa jednim eksponiranim detaljem.
Nakon kraćeg zadržavanja na vrhu, vratili smo se istim putem do sedla Velika previja. Sedlo deli Terzin bogaz od Južnog vrha 2285 mnv. Do Južnog vrha stižemo za 40 minuta po dosta zahtevnom terenu. Svi vrhovi Međeda su spojeni veoma oštrim kršljivim grebenom i traverziranje iziskuje veliki oprez
Bilo nam je potrebno nekoliko sati da obiđemo ceo masiv sa Sjevernim vrhom 2287 m/nv, Velikim ramenom, i dva vrha Malog međeda 2217 i 2223 m/nv. Povratak je bio snežnom severnom padinom Malog međeda u Indine dolove. Zbog velikog nagiba padinu smo morali otpenjavati.
Prilikom spuštanja jedna devojka iz grupe je imala težak pad pri čemu je polomila tri vratna pršljena i jednu koššicu skočnog zgloba. Usledilo je spašavanje do kasno u noć. Srećom sve se završilo dobro i bez trajnih posledica.
U nedelju, na Vaskrs, nije bilo uspona, te smo se odmarali i pripremali opremu.
02.05. Malo pre svanuća krećemo na naš glavni cilj Bobotov kuk, najviši vrh Durmitora.
Put vodi preko Biljegovog dola 2080 mnv, a zatim preko Valovitog dola 2150 mnv na sedlo između Bobotovog kuka i Lucinog vrha koje se zove Velika previja. Ovo sedlo je na visini 2351 mnv. Sedlo, kao i sam vrh dominiraju nad prelepom Škrčkom dolinom i istoimenim jezerom. Zupci, Šareni pasovi, te skupina Volujak, Bioč i Maglić su samo deo vidokruga Škrčkog pogleda.
Dalje prema vrhu staza postaje sve zahtevnija, a pod samom vršnom stenom prelazi u opasan kuloar. Na izlazu iz kuloara preči se nekoliko metara krušljive stene kojom 16 planinara i jedna keruša izlaze na vrh. Prvi smo u ovoj godini.
Gore, sunce i nekoliko stotina kilometara nezaboravnog vidika na sve strane sveta.
29.04. u ranim jutarnjim časovima stižemo na Žabljak, s rančevima nastavljamo do Lokvica (1780 mnv). Dočekuje nas jak vetar, koji prilično ometa u podizanju kampa. Na Lokvicama je kampovalo preko 50 planinara. Bili su tu planinari iz Beograda, Pančeva, Vrsca, Čačka, Kraljeva, Velike Plane, Niša….. kao i članovi PD "Zmaj"‚ iz Zvečana, tri člana PD "Komovi" iz Podgorice i dva člana PD "Bjelasnica" Sarajevo. Popodne smo izveli uspon na Čvorov bogaz. Iako je zima kalendarski davno prošla, zbog velike količine snega svi usponi su se odvijali u zimskim uslovima.
30.04. Krenuli smo u ranim jutarnjim satima ka Terzinom bogazu dok je sneg još tvrd i zaleđen. Vreme promjenjivo oblačno i vetrovito. Staza vodi zapadnom padinom masiva Međedi preko Bavana prema sedlu Velika previja (2145 mnv). Odatle, istočnim grebenom do vrha Terzin bogaz 2303 mnv. Uspon je trajao oko 2 sata, po težini umereno naporan sa jednim eksponiranim detaljem.
Nakon kraćeg zadržavanja na vrhu, vratili smo se istim putem do sedla Velika previja. Sedlo deli Terzin bogaz od Južnog vrha 2285 mnv. Do Južnog vrha stižemo za 40 minuta po dosta zahtevnom terenu. Svi vrhovi Međeda su spojeni veoma oštrim kršljivim grebenom i traverziranje iziskuje veliki oprez
Bilo nam je potrebno nekoliko sati da obiđemo ceo masiv sa Sjevernim vrhom 2287 m/nv, Velikim ramenom, i dva vrha Malog međeda 2217 i 2223 m/nv. Povratak je bio snežnom severnom padinom Malog međeda u Indine dolove. Zbog velikog nagiba padinu smo morali otpenjavati.
Prilikom spuštanja jedna devojka iz grupe je imala težak pad pri čemu je polomila tri vratna pršljena i jednu koššicu skočnog zgloba. Usledilo je spašavanje do kasno u noć. Srećom sve se završilo dobro i bez trajnih posledica.
U nedelju, na Vaskrs, nije bilo uspona, te smo se odmarali i pripremali opremu.
02.05. Malo pre svanuća krećemo na naš glavni cilj Bobotov kuk, najviši vrh Durmitora.
Put vodi preko Biljegovog dola 2080 mnv, a zatim preko Valovitog dola 2150 mnv na sedlo između Bobotovog kuka i Lucinog vrha koje se zove Velika previja. Ovo sedlo je na visini 2351 mnv. Sedlo, kao i sam vrh dominiraju nad prelepom Škrčkom dolinom i istoimenim jezerom. Zupci, Šareni pasovi, te skupina Volujak, Bioč i Maglić su samo deo vidokruga Škrčkog pogleda.
Dalje prema vrhu staza postaje sve zahtevnija, a pod samom vršnom stenom prelazi u opasan kuloar. Na izlazu iz kuloara preči se nekoliko metara krušljive stene kojom 16 planinara i jedna keruša izlaze na vrh. Prvi smo u ovoj godini.
Gore, sunce i nekoliko stotina kilometara nezaboravnog vidika na sve strane sveta.
